У БЕРАНАМА ОДРЖАНЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ 2018. СА КОЈИХ ЈЕ ПОРУЧЕНО -  . ''...Су чим ћемо изаћ пред Милоша...''

У БЕРАНАМА ОДРЖАНЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ 2018. СА КОЈИХ ЈЕ ПОРУЧЕНО - 
. ''...Су чим ћемо изаћ пред Милоша...''

Јуче на Видовдан 2018. одржане традиционалне Видовданске свечаности у организацији Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране, Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица и Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' – Беране 28. јуна 2018.

На Видовданских свечаности обиљежена је крсна слава Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране у ресторану ''Огњиште'' власника Зорана Рачића. Скуп је, послије резања славског колача и благослова од стране протојереја ставрофора Драгана Ристића, поздравио Горан Киковић, почасни предсједник Удружења који је истакао следеће:

'Драга браћо, часни оче, 
Желим да се захвалим на награди ''Лазарево слово'' и да кажем коју ријеч о данашњем дану.
Прије пуних 629 година догодила се једна од највећих битака онога доба - Косовска битка. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања, о њему постоје легенде и завјет Косовски. 
Наше Удружење сваке године обиљежава своју крсну славу Видовдан. Крсну славу славе, драга браћо и сестре, само Срби од свих хришћанских и православних народа. Ми смо Удружење које чине потомци и поштоваоци оних јунака који су добровољно ишли у рат, не да освајају туђе већ да бране и ослобађају своје територије.
Зато се морамо данас, на Видовдан, сјетити свих наших јунака и ратника који дадоше животе ''за крст часни и златну слободу златну''. 
Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: ''...су чим ћемо изаћ` пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе докле сунце грије''. Или да се сјетимо и оне чувене Његошеве: “Ој, Милоше, ко ти не завиди, ти си жертва васколиког чујства воистини гениј свемогући''.
Драга браћо, нигдје се није више славио Милош Обилић и кнез Лазар него у Црној Гори, јер највеће црногорско одликовање било је Златна Обилића медаља. Данас славећи Видовдан сјећамо се свих српских видовдана: и оног 1389., и 1914., и 1919., и 1989., и 2001., и овог данашњег, када су наша браћа Срби на светом Косову и Метохији опет у ситуацији да се боре за свој опстанак. Али, побиједићемо, браћо, као што су наши преци побјеђивали и када су послије 457 година ослободили Беране , и Васојевиће, и Метохију.
Ове године славимо и прослављамо значајне јубилеј: 100 година од ослобођења Берана у Првом свјетском рату у октобру мјесецу . Такође ове године славимо 100 година од Велике Народне скупштине српског народа одржане у Подгорици 1918 и присаједињења Области Васојевића Србији. 
То су наши јубилеји, драга браћо и сестре. Зашто вам ово говорим? Ви као и ја све ово знате, али неки не знају данас ове историјске истине и чињенице него су, браћо, залутали, кренули су да траже брата у небрата, а брата да проглашавају за окупатора.
Могу ли бити окупатори Немања, који је рођен у Рибници, Свети Сава, који је нас Србе просветио, Милош Обилић, који има на Цетињу своју пољану, Његош, који је посветио ''Горски вијенац'' Карађорђу, који је из наших крајева. Могу ли бити окупатори Миљан Вуков и Радомир Вешовић. Хоћемо ли данас на Буковој пољани да славимо војводу Миљанa или Мехмеда Али-пашу. Koга ћемо, браћо и сестре, то да славимо по Беранама: оне који су нам палили манастире или оне који су га бранили?
Куда смо се, браћо, то запутили? ''...Су чим ћемо изаћ пред Милоша...'' 
Нека вјечно живи успомена на косовско јунаштво и на наше славне претке. 
И догодине да Видовдан славимо у Призрену, ако Бог да. Живјели.

Потом је скуп поздравио предсједник Удружења Миличка Трифуновића ријечима:

Драга часни оче, браћо и сестре помаже Бог и срећна слава

Ми, браћо, данас сабрани овдје у славу Господа нашега Исуса Христа и св. Мученика Кнеза Лазара и св. Српских мученика косовских чврсто и недвосмислено јасно и гласно свима кажемо да је Косово света српска земља, да је Косово дио Србије. да је Косово наш темељ, наша духовност, наше грдно судилиште...

Ми смо данас заједно и са Србима у Београду и са Србима на Косову и Метохији, јер и нас боле ране Лазареве и плач Косовске дјевојке'', цитираћу ријечи великог српског пјесника Матије Бећковића да је ''Косово - најскупља српска реч''. 
''Пре шест векова ништа се на глобусу није догодило значајније од боја на Косову Пољу. И данас, после шест стотина Видовдана, за судбину српског народа ништа није пресудније од битке која траје на Косову и за Косово. Исход Косовског боја још се не зна, како оног негдашњег, тако ни овог данашњег'' .

''Овдје су данас окупљени потомци оних људи који су развили ратно добровољаштво као израз вјековне опредијељености српског народа за коначно ослобођење од вишевјековног завојевача.

Тако и организујемо Видовданске свечаности и дружења, доказујући да крв ратних добровољаца, тече венама њихових бројних потомака и поштовалаца.

Зато желим још једном да вас поздравим и позовем на дружење.

У оквиру манифестације одржана је промоција часописа, који његују српски језик и ћирилично писмо ''Глас Холмије'' из Берана 
У Културно-умјетничком дијелу програма наступали су пјесници: Вулко Шћекић и Дарко Јововић, гуслари Синиша Петрић и Боривоје Делетић, док је госте посебно одушевио естрадни умјетник Будо Кастратовић.

На свечаностима су уручене и традиционалне Видовданске награде. 
Награду за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића коју додјељују ''Глас Холмије'' и Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране под називом - ''Радомир П. Губеринић'' – примио је академик професор доктор Јован Бабовић. Награда због болести није јуче уручена Бабовићу, већ ће бити уручена пригодном приликом .
Књижевну награду - ''Ратко Делетић'' – која се додјељује други пут а коју је установио часопис ''Глас Холмије'' – примио је пјесник Дарко Јововић. Награду је уручио предсједник Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању и предсједник Издавачког савјета ''Глас Холмије'' Бранислав Оташевић.

Од ове године успостављену награду Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању која носи назив ''Лазарево слово'' добио је историчар Горан Киковић.

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ O АКАДЕМИКУ ПРОФ. ДР ЈОВАНУ БАБОВИЋУ

Академик проф. др ЈОВАН В. БАБОВИЋ, редовни професор универзитета и Member New York Academy of Sciences, New York.
Рођен је 13.10. 1946 године у Дулипољу, Андријевица. Дипломирани агроекономиста, специјалиста из аграрне економије, магистар агроекономских наука и доктор агроекономских (економских) наука. Доктор наука који је одбранио магистарски и докторски рад уз рад у производњи.
Редовни је професор београдског Универзитета и Универзитета Привредна академија у Новом Саду. Редовни професор менаџмента у агробизнису, маркетинга и агромаркетинга, аграрне економије, менаџмента природних ресурса и пословне и међународне економије на Универзитету Привредна академија. Биран је најпре за доцента Економског факултета у Новом Саду, затим редовног професора маркетинга Европског универзитета у Београду. Изабран је за ванредног професора Економике пољопривреде и задругарства на Пољопривредном факултету у Земуну и за редовног професора Менаџмента на Ветеринарском факултету у Београду.
Радио је у ПИК Лозница, Лозница, ПКБ Агроекономски институт, Београд и као члам и подпреседнак Пословодног одбора ПИК Сирмијум, Срем. Митровица и саветник председника СТП“Прогрес“Београд. Редовни професор Универзитета у Београду и Привредне академије у Новом Саду. Био је Народни посланик у Већу грађана СРЈ. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије.
Члан одбора САНУ за проучавање села. Редовни члан Матице српске.
Изабран је за Member New York Academy of Sciences, New York. 
Подпреседник и секретар ПО СПС у Војводини и Члан ГО СПС Србије.
Објавио је 32 уџбеника, књига и монографија, 210 научних радова на међународним научним скуповима, иностраним и домаћим научним часописима и велики број стручних радова и домаћих и међународних пројеката. Референтна дела су: Погледи на будући развој пољопривреде и села Србије, Будућност села и сељака, Менаџмент и маркетинг у савременом развоју пољопривреде, Агробизнис у производњи еколошке хране, Органска пољопривреда, том 1 и 2, Органска прерада, том3, Одрживи развој и заштита животне средине, Агроекономска политика пољопривредног и руралног развоја ЕУ, Менаџмент, Маркетинг и агромаркетинг, Менаџмент фарме, Менаџмент природних ресурса и Савремени пољопривредни и рурални развој Србије,, Од Комова до Српске Атине...Члан је Издавачког савјета часописа ''Глас Холмије'' из Берана.
Добитник је најзначајних друштвених и научних признања. Говори руски и енглески језик и служи се немачким језиком.Индеx научне компентенције 548. 
Супруга Љиљана је професор дефектологије, кћерка Лидија, магистар економије, др Ксенија, субспецијалиста кардиологије и докторанд медицинских наука, син Младен, дипломирани економиста, снаха Александра, дипл. економиста, зет Марио магистар рударских наука и унуци Филип, Огњен и Стефан.
Живи и ствара у Новом Саду.
БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О ДАРКУ ЈОВОВИУ, ПЈЕСНИКУ И НОВИНАРУ

Дарко Јововић je рођен 1966. године у селу Кошутиће код Андријевице. Основну школу завршио је у родном крају, а гимназију, одсјек математика, у Беранама. Студирао је металургију на Техничком факултету у Подгорици. Још као средњошколац почео је објављивати своје књижевне радове на страницама наших познатих листова и часописа, доказујући да у себи носи раскошан пјеснички таленат. Као студент, сарађујући са листом „Универзитетска ријеч“, објавио је прву збирку стихова: „Што не свратиш“, а касније и остале књиге поезије „Затворене куће“, „Завичајно небо“, „Између два сна“, „Подијум за несанице“ и „У гори прозори. Његова књига „Подијум за несанице“се прије неколико година нашла у ужем избору за награду „Марко Миљанов“. За штампу је припремио и књигу есеја и репортажа, као и један роман.

Дарко Јововић је добитник више књижевних награда и признања од којих се издвајају Награда „Радован Зоговић“ и Награда за друго мјесто за пјесму о вину на Међународном фестивалу вина и поезије, одржаном 2005. године у Вирпазару.

Заступљен је у бројним зборницима и антологијама, а између осталих и у Антологији портрета Удржења књижевника Црне Горе. Стихови су му превођени на руски језик. Пише и књижевну критику. Написао је преко 50 рецензија за књиге наших познатих књижевних стваралаца. Његови критички осврти објављени су у бројним листовима и часописима.

Учесник је на стотине књижевних сусрета, гдје је увијек радо прихватан од књижевне публике, било да казује своје стихове, или да говори о уметничком стваралаштву других.

Члан је Удружења књижевника Црне Горе, Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању, Југословенске књижевне заједнице, као и Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Дарко Јововић професионално ради као дописник Дневних новина „ДАН“ за општине Беране, Андријевица и Петњица. Током свог вишегодишњег новинарског рада на страницама овог, али и других листова, објавио је преко десет хиљада различитих прилога. Нарочито су упамћене његове препознатљиве и радо читане колумне и репортаже, које су стекле велику популарност. 
Дарко Јововић, већ дуги низ година даје пуни допринос приликом организовања бројних културних и других дешавања широм Црне Горе. Видне су његове активности и резултати и на другим животним пољима, уз напомену да је свих ових година остао вјеран свом завичају у ком живи и улаже посебне напоре да његова родна груда не изгуби сјај који јој приписује у свом стваралаштву. 
Дарко је ожењен и отац је троје дјеце.

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ O ПРОФЕСОРУ ГОРАНУ КИКОВИЋУ ( ПЕТНАЕСТ ГОДИНА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА 2003.-2018.)
Горан Киковић рођен је 28.07.1975. у Иванграду (данашњим Беранама), од оца Страхиње и мајке Даринке-Маре, дјевојачко Божовић. Основну школу учио је у Ровцима и Доњој Ржаници. Гимназију завршио у Беранама. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на одсјеку за Историју на теми ''Војвода Павле Ђуришић''. Још као студент био је сарадник листа Саваза студената Универзитета у Приштини ''Потпис''. До сада је објавио шест књига: ''Војвода Павле Ђуришић'', Подгорица, 2003., ''Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори'' Подгорица 1918.'', Беране, 2006., ''Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)'', Беране, 2008., ''Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српскога народа'', Беране, 2010. и ''Преци и потомци'', Беране, 2014. ''Српски народ у Црној Гори кроз вјекове'', Беране 2016. У штампи му је књига ''Васојевићи у борби за Српско и Југословенско уједињење од 1914. до 1918. године''. Бавећи се проуочавањем историје српскога народа учествовао је на многим научним скуповима и округлим столовима. Објавио је значајан број текстова, чланака и прилога у многим листовима и часописима у земљи и иностранству, у којима се бори против фалсификовања историје српскога народа. Добитник је многих награда, повеља, плакета, захвалница, ордења и признања међу којима: Награде за публистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића, која носи назив ''Радомир П. Губеринић'', за 2015. годину, одликовање Златни орден првог степена ''Драгољуб Дража Михаиловић'' за несумњиве заслуге и допринос у одбрани Српства и Равногорства, као израз за рад, верност и постигнуте резултате и бројних других, плакета и захвалница, међу којима ''Велике повеље'' Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици, ''Велике српске повеље'' које му је додијелило Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране, поводом 100 годишњице Мојковачке битке и двадесетогодишњице обнове рада Удружења 18. фебруара 2016. Добитник је Козачког- руског одликовања Светог Ђорђа, којег му је уручио козачки атаман из Москве Виктор Заплатин. Од 25. јануара 2018. када добија престижно признање од Савеза писаца Русије ''Златну медаљу А.С.Пушкина за вјерност слову и дјелу'', које су у Црној Гори поред њега добили Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и новинар и књижевник Бранислав Оташевић. Добитник је ''Косметске звезде'' за изузетне зслуге за новинарство у 2018. години које му је додијелило Друштво полицијских ратника Републике Србије 26.маја 2018. у граду Сталаћу. Од 27.јуна 2018. Године је почасни грађанин општине Ћићевц у Србији.
Jедан је од оснивача Српског културног центра ''Жупан Првослав''- Беране, члан УО од оснивања, од октобра 2003. до септембра 2005. Био је потпредсједник, а од 2005. до 2010. и вршилац дужности предсједника СКЦ-а. Био је предсједник и оснивач Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''-Беране од оснивања 2008. до 2014., главни и одговорни је уредник часописа за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', члан је редакције часописа за обнову српске културе и традиције ''Србобран''-Беране, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању - Београд, Југословенске књижевне заједнице, Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици. Био је предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране од 21.12. 2001. до 28.06.2014. Сада је почасни предсједник Удружења.Члан је Удружења новинара Црне Горе . Од 2.септембра 2017.године обавља функцију предсједника Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине. Организатор је многих културних догађаја и традиционалних манифестација као што су: ''Савинданске свечаности'', ''Видовданске свечаности'', ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољце'' и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу Српску културну баштину на простору Васојевића. У два мандата био је одборник у СО Беране и шеф одборничких клубова Српске листе и Нове Српске Демократије, а дужност предсједника Скупштине општине Беране обављао је од 24. марта 2014. до 12.априла 2018.године.Сада обавља дужност потпредсједника СО Беране.